17 zlatnih saveta za zdrav život

Stare navike se ne mogu izbaciti kroz prozor na spratu,

njih moramo da poguramo niz stepenice, jednu po jednu.

Mark Tven

 

Ishrana, kretanje i san

1. Ishrana treba da bude umerena i raznovrsna, sa što manje prerađenih namirnica, a sa više svežeg voća i povrća. Isplanirajte obroke i ne preskačite ih. Preporuka je dobar doručak, umeren ručak i lagana večera sa dve voćne užine između obroka. Naučite da osluškujete potrebe svog organizma i da ih razlikujete od želja. Imajte u vidu i da je svaki organizam drugačiji. Pročitajte svoj.
2. Kretanje je neophodno za održavanje psihičke ravnoteže i dobre telesne kondicije. Utvrđeno je da se većina ljudi nedovoljno kreće. Naročito umni radnik treba svaki slobodan trenutak da iskoristi za kretanje i telesni rad, boravak na čistom vazduhu u prirodi, kao i za bavljenje nekim sportom. To može da bude jedina adekvatna kompenzacija redovno dugom i ubistvenom sedenju i bavljenju u zatvorenim prostorijama.

3. Spavanje je najbolji i nezamenljiv način da se obnovi istrošena energija. Hronični nedostatak sna dovodi do bezboljnosti, depresije i bolesti. U proseku je potrebno oko 8 časova spavanja u 24 časa, sa individualnim razlikama od 6-9 časova. Pouzdan kriterijum je osećaj svežine sledećeg jutra. Obzirom na biloške ritmove, najbolje vreme za spavanje je između 21 i 07 h. Časovi sna pre ponoći su nezamenljivi. Pre sna se treba opustiti i pomiriti sa svima i sa samim sobom. Probleme otpustite govoreći sebi sa uverenjem: "Rešiće se na najbolji mogući način" - i zaboravite ih. Jutro je svakako pametnije od večeri.  

 

Rad

4. Radno vreme mora da odgovara naučno ustanovljenom optimumu od oko 8 časova. Greše oni koji čoveka upoređuju sa mašinom, koja onoliko puta povećava učinak koliko joj se puta poveća radno vreme. Kod čoveka povećavanje radnog vremena preko utvrđenog optimuma smanjuje učininak po času. Pored toga, ljude ne zamara toliko sam rad koliko loša tehnika rada. Svako neka pronađe, po svom profilu, svoj optimum i vreme preko njega neka uvek iskoristi za rekreaciju; ono će, po sistemu porvratne sprege, dati daleko veći učinak u efektivnom radnom vremenu, nego da se koristi direktno za rad.
5. Raditi uvek jednu po jednu stvar, konsekventno do kraja, pa preći na drugu, jer ako istovremeno uzmemo na sebe puno stvari, naročito ako smo napeti, onda odmah „vidimo“ nesavladive prepreke.
6. Bežite od uzora nadčoveka i genija, jer ako ste sebi postavili suviše velike zadatke, onda ćete automatkski sebe potsvestno obeshrabrivati. Realno cenite svoje mogućnosti i svom snagom se koncentrišiite na ciljeve i zadatke koje realno možete izvršiti. Radite savesno.
7. Pušenje, alkohol, nezdravi napici, narkotici  i generalno: neumerenost - uglavnom negativno utiču i uopšte smanjuju radnu sposobnost.  

 

Odmor u toku dana

8. Odmor i pauze, kao što je naučno utvrđeno, samo povećavaju učinak efektivnog rada. Svaka stanka za mašinu je gubitak, a dobro programirana pauza i odmor za čoveka u radu – dobitak. Ne sme se čekati nastanak velikog zamora da bi se uvela pauza. Umesto višečasovnog neprekidnog rada, podelimo svoj posao na 1-nočasovne ili 2-časovne periode sa pauzama od četvrt do pola časa između njih. Ako na primer spremamo ispit, radimo od poglavlja do poglavlja, sa kraćim pauzama, pa ćemo ne samo više uraditi, nego se i manje umoriti.

9. Uvek planirati i oporavak u svim radnim planovima, a putem slobodnog vremena, sporta, neke zabave i slično, jer je to neophodno za naše psihičko i fizičko zdravlje. 

 

Međuljudski odnosi

10. Umeti razumno popuštati u međuljudskim odnosima, naročito u manje važnim stvarima, pomaže boljem razumevanju s ljudima i izbegavanju konflikta.
11. U Bibliji stoji zapisano: Ono što želite da ljudi vama čine, činite i vi njima. Pomozite drugima kad god je moguće. Nemojte se baviti neprekidno svojim problemima.
12. Veoma retko kritikujte, jer kao i ostali ljudi ni Vi niste savršeni, i ako ste toga svesni izbeći ćete mnoga razoračarenja.
13. Live and let live (Živi i pusti druge da žive), jer veoma šteti duhovnom zdravlju, ako stalno sve ljude smatramo za svoje rivale koje moramo prestići. Naprotiv, sa ljudima treba razvijati duh saradnje, poštovanja i uzajamnog potpomaganja.
14. Budite spremni da prvi pružite ruku, da biste uspostavili neku prijateljsku vezu, jer često grešimo kada uvek očekujemo da se drugi o nama brinu i za nas interesuju.  

 

Problemi

15. O problemima i brigama treba odmah razgovarati sa svojim najbližim, suprugom, rođakom ili prijateljem, jer samim tim ili nestaju ili im se nalazi rešenje. „Gutati“ uvek u sebi je veoma opasno. Ako je problem ozbiljniji potražiti stručnu pomoć.

16. Iz problema se treba povremeno isključivati druženjem, putem filma, televizije, knjige ili promene sredine i slično, da se izbegne neprekidno i opasno stalno bavljenje njime (fiksacija).

17. Snagu ljutnje ili besa istrošite na sport, spremanje stana, duge šetnje i slično, a nikada na druge, naročito nama bliske i drage osobe.  

 * * *

Svako od nas u životu je bar nekoliko puta poželeo da ima ličnog pomoćnika – asistenta u svom poslu. Na sreću, možemo ih lako obezbediti, veoma jednostavno i u željenom broju. Ti naši verni pomoćnici su – naše dobre navike.

 

Dobre navike su kičmeni stub zdravog života i preduslov efikasnog rada. Dobre navike nas automatski oslobađaju mnogih problema i briga u radu i omogućavaju nam da optimalno lako, brzo i efikasno obavljamo svoj posao. Da biste stekli dobre navike organizujte se, realno planirajte i primoravajte sebe, ali ne preko mere.

 

Uvek imajte na umu činjenicu, da ko preteruje, taj uvek zaostaje i da vreme koje smo posvetili svom zdravlju i rekreaciji nije nikada izgubljeno, nego je neprocenjiv doprinos našem zdravlju i radnoj sposobnosti. Naša radna sposobnost ne sme da ima maksimum nego optimum, jer kada dođe do maksimuma, onda obično zbog premorenosti i iscrpljenosti pada na minimum. Optimum postižemo pravilnim stavom prema svom zdravlju, životu i radu.

 

U principu, nastojte kada Vam je moguće, da održavate uvek jedan pozitivan mali saldo životne i radne energije. Kada organizam proizvodi više energije nego što utroši, nastaje izobilje snage, nervni sistem je jak, čovek se oseća živahan, energičan i uvek dobro raspoložen.

 

 (Prema tekstu Art.M.Semorijea, S.Z.)



Podeli sa prijateljima:


Write a comment

Comments: 0